Osamdeset godina od invazije u Normandiji

6. juni 1944. je na Zapadu ušao u istoriju kao "Dan D", najverovatnije jer na engleskom "decision" znači odluka. To svakako jeste bio odlučujući dan u Drugom svetskom ratu.

Overlord je ime vojne operacije. I plaže u Normandiji na koje su se vojnici iskrcali, dobile su „vojna“ imena: „Juta“, „Omaha“, „zlato“, „mač“ i „Juno“. U to istorijsko iskrcavanje je bilo uključeno 14 nacija. Pored Amerikanaca, Britanaca, Poljaka, Kanađana i Francuza, svoje jedinice su imale i Grčka, Češka i Australija.

Vrhovni komandant savezničkih snaga u severnoj Evropi bio je američki general Dvajt Ajzenhauer, koji je kasnije postao 34. predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Prethodnih meseci Ajzenhauer je već komandovao iskrcavanjem savezničkih trupa na Siciliji i na italijanskom kopnu.

Neposredno pred dugo planirani početak tajne operacije "Overlord", u Normadiji je izbilo nevreme sa jakim kišama i olujama. Zbog toga su vođe bile primorani da invaziju odlože za jedan dan – i započnu je u ranim jutarnjim satima 6. juna 1944.

Oko 160.000 vojnika se iskrcalo na pet delova velike plaže. Oni su napali utvrđenja takozvanog "Atlantskog zida" iza kojeg se ušančio nemački Vermaht. Nezaštićeni saveznički vojnici prvo su morali da trče kroz vodu, zatim preko plaža, potpuno vidljivi za neprijatelja: bili su to odredi smrti.

Od padobranaca su kasnije postali heroji, malo ih je preživelo. Oni su bili prvi koji su još po mraku skočili iza neprijatelja i tamo osvojili ključne pozicije. Neki od njih nisu kamuflirali samo lica, kao što se vidi na slici, već su korstili indijanske ratne boje i imali frizuru irokeza – kako bi uplašili neprijatelja.

Saveznici su prvo bombardovali plaže Normandije. U zaleđu je skočilo hiljade padobranaca, zatim je obali prišlo više od 1000 ratnih brodova i skoro 4200 brodova francuske obalske straže. Hiljade aviona i tenkova su korišćeni za podršku. Po okolnim selima, posebno po nemačkim položajima Vermahta, padala je kiša bombi.

"Operacija Overlord" je uspela između ostalog i zbog toga što je nemačko vođstvo bilo potpuno iznenađeno iskrcavanjem u Normandiji. Saveznici su se potrudili da nacističku Nemačku do poslednjeg trenutka drže u uverenju da će se iskrcavanje desiti nešto kasnije i nešto severnije, u mestu Kale.

Obmana je uspela: Vodeći nacistički vojni komandanti su bili uvereni da sebi mogu da priušte odsustvo - radi zabave u Parizu ili za odlazak kući. I legendarni general Ervin Romel je otputovao u južnu Nemačku na 50. rođendan svoje supruge. Na slici: Nemački Vermaht 1940. na obali Normandije, ne sluteći da će tu biti poražen, četiri godine kasnije.

Hitler je tog 6. Juna 1944. Bio u Obersalcbergu. "Špigl" piše da je on o invaziji bio obavešten tek ujutru oko 10 sati. Niko se nije usudio da probudi Firera. Navodno je Hitler euforično reagovao, povikavši: "Vesti ne mogu biti bolje! Englezi su konačno tamo gde možemo da ih pobedimo."

Mada je invazija u Normandiji jedna od glavnih prekretnica Drugog svetskog rata, trajalo još jedanaest meseci dok rat u Evropi nije konačno završen. Mnogi vojnici koji su se borili u Normandiji, bili su zatim poslati u borbene misije u azijsko - pacifičkom regionu. Tamo je rat trajao do septembra 1945.

U sklopu operacije "Overlord" ubijeno je oko 57.000 savezničkih vojnika, 155.000 je ranjeno, 18.000 se vode kao nestali. Na nemačkoj strani je bilo je 200.000 mrtvih. Na dan kada je počela invazija podseća se svake godine. Pored predstavnika vlasti iz svih zemalja učesnica, često iz daleka dolaze i veoma stari veterani.

Godine 2004, na obeležavanju iskrcavanja u Normandiji, prvi put je učestvovao i jedan nemački državnik. Kancelar Gerhard Šreder je tada rekao: "Nećemo zaboraviti žrtve" i dodao: "Nemačka koju ja predstavljam, nije stara Nemačka tih mračnih godina." Na slici se grli sa tadašnjim francuskim predsednikom Žakom Širakom.